Од сутра, почињем да

Ли ради током ноћи и спава преко дана; његов цимер живи обрнутим ритмом. У подземној соби, у некадашњем склоништу, њих двојица спавају у истом кревету, али никад у исто време. Њихови кратки сусрети и соба коју деле чине привремени дом који ће, заједно са другим станарима, ускоро морати да напусте. Свуда око њих, град непрестано расте и све им је мање доступан.